Ne teče mleko iz njenih grudi,
iz njih liju suze i curi krv,
skupilo se ispod njene kože pesama za izvoz
i sve su tečne i gnojne.
Ne pijte ih,
ako niste privukli tuce lavora
za jutarnja povraćanja.
Pustite ih nek izvetre,
nek im ćoškovi zarđaju,
nek ih memla uhvati i paučina pokrije!
Ne grle se njena ramena.
Na njima su trnci i bodlje ka severu okrenute
i onaj ko se o njih okači,
zaprosiće njene rane
i na njih zeleni veo prebaciti.
Ne ljube se njene usne.
Urasle su u travu,
divlje svinje samo navrate,
omirišu i korovom ih pokriju.
Još uvek sa njih cvile poslednji ugrizi
i još uvek je zakorena krv svrbi.
Ne vole se takvi kao ona.
Nema se šta tu voleti.
Rašireni su joj porazi po štrikovima između levog i desnog plućnog krila,
klate se i po rebrima triangl sviraju.
Ne vole se takvi kao ona….
….. nema se tu šta voleti.
Ili nije ništa ni bilo ili je bilo pa isparilo,
na visokim temparaturama,
dovedeno do ključanja, ostavljeno.
Ne vole se takvi kao ona…
Nema se tu šta više voleti.