LUNA MAGNUS STRIP
( Ja van ne figuran, doklen me Saša dragi ne litreta…
Fala Feraliin, jerbo osvitlaše obraz varošanin , uresiše malo misto naše i oplemeniše nan duše! )
Nije van ovo štorija o stripu vegon o sićanjin koja strip kripi.
Batila osma ura sinoć i Zdravomarija s Kanpanela Gospe Sinjske i svetog Leopona rodnog mi karapelja, pak se pojen grdelina, fanganela. slavuja i drugizi tica, u koru milozvočnon saplela u melodiju ditinjstva.Gora ozelenila, puteljci okićeni tratinčicon , maslačkon i kadikojon ljubicon i jaglacon.Akacija uzduž i naporiko vonja. Didaci se modre ki no nebo prez janci jednog oblačka. Grmovi jurikovine paučinastin koncin cvitaju sve u šešnest, mrse pređu sićanja.Mrlisi opijaju tilo glotno, utrkujuć se s milin zvucin, opertaju ovu dušu ranjenu . Razvukoše mi usta o’ uva do uva , a sunce zašlo za goru me zabeblija ćaricon. Prikazaše mi se učas i ćaća i mater, ka i sva čeljad draga iz zemana misečinon potrpana.Arija mlaka na koncu travnja umiva snatanja diteta u liku žene zdrile.
O čemen ono triba kadikoju kazat, ma muštraju me mace , predu i one besidu antiku plandajuć ispo Gospina škvadra. Poče, sitila san se, o stripu, jelda?
Vakon je tojo bilo. Išton pošli u pučku, jedito ravne i kose crte čarali, al ‘ u postelji i na kolovozu kod krava Zagora onon dičinjon neiskvarenon mašton, ki vodu iz vučije, curkon gucali.
Zerku naresli pak kakon toka, štorije Zagorove i Čikine kontali.
Lito upačilo u stare škure, tarabasa nan kraj Cajke stada okon desete ure, valjalo ćaći u zadrugi lipon na Perući dat zeru ruke. Koga drugog vegon rođaka Šaru vodit za druga. Begenali se, a kakon i ne bi, nako vicijasti. Nekimin zaraj našizi, da prostite pizdarija, nismo bili ošesta. Konta imali nismo…ma opremila se zarana, metla u sestrin boršin ćaćin stari takujin, šurno zoron prvo rađe ćaća gazeta za kartu, mater krunicu metila i sveton vodon me poškropila. Zjajen li zjajen, piljke bacan na škure nakekerene , devet ipo bome, a Šara se ne oziva. Otkučila vrata zeru, nako u stravu od Šarinog bisa, jede li te više, uteće nan tarabasa. Ne mrda Šara, mukajet. Kusa barbini zdenka, zeru s čošon kruva strininog prikuvanog smoči, piskon poteže Dvojni C, ždrlji u Zagora ki u meduljicu, požutile stranice otni prstići pripomišćaju…
Aj, ozva se, pričekaj, ne mogu više iščekat kraj, oće li Zagor u preriji skršit neprijatelja, dobro svladat zlo, ,MANITUA MI, a Čiko, dat ruke…KARAMBA I KARAMBITA….
I takon zakasnili na tarabasu i piči na noge lipon do Peruće i ćačine zadruge šta je cikala uz oštariju Kenedijevu „Šumici uz jezero“…
Kadikad sanjan naše oputine i okuke , nek izvitriše zgode Zagora i Čike.
E, curetak resta , šprulja pravon , na koncu sedmog ili osmog razreda, rodica i ja prvi put vlakon lipon u Zabreg , jedva iščekale, te gorika stric Bili, a za Dinamo od mali nogu navijali. Utra ćaća u tintare , zaraj ‘rvatsva, nek se znade ko smo, a pravo reć, nije nan ni bilo mrsko.Stric Bili usri glavnog grada za Hajduka navija, da se znade oklen je, takva smo raca, uvik za dešpet…
Oblazili svaki dan sestru mi stariju u Vinogradskon, bila na nikin pretragon. Stric Bili ćućijo dok je drža govor ki ćaća mi, drobijo kruv u mliko , jio iz ćikare, ka da se ki mlađarac nije maka iz Karakašice. Na sramotu dice i prostor kupio kraj Mirogoja , ma i galebe (balege) , valjalo vrta zagnjojit.
A u vrtlu Božje milosti svake vele…Ljuljačka i suncobran ispo’ barakokule, rodila ki naša, culjale se nako site jerbo strina Zagorka nije žalila , najidala i napijala…nake slasti se ne ožiti .Rođak Ivan oša prikon fakulteta u Rusiju , strina nas pušćala u sobu njegovu. Kredenca i kantonal otešćali o’ stripova i svakakvi knjižurina.
Metile u naramak s reda, kadikoju knjigu i u nidrin, nosile u vrta. Takon se Vlajine namečile na ALANA FORDA … kraj Laščine i Mirogoja, na atresi RASTOVAC 5.
Sićanja naviru na oputine do Vinogradske, Kamenita vrata i paljenja sviće, Katedrale , Trga i ZagorkinI dila , šta ji dičinja mašta u zbilju pritvori. .Put dug, taman kolko od Karakašice do varoša, noge pante, a u snove banu stric i strina, bude mi ator jerbo jin domijanu crnoga i pršut iz konobe didove nisan ponila, pak se upoćena prenen, i vlakon kući na rikverc…
.U žičari prvi put na Sl’eme, ko je smijo pogledat dolika, a gori vrcaj o ‘ smija
Neću duljit, ne mogu se pofalit , likovi su pomalako izblidili , u kvizu znanja o stripu ne bi’ ovanjcirala .
Al prid očimon vazda sjaca , dahon dičinjin :
LUNA MAGNUS STRIP!
P.S. U prigodi Dana svitske knjige, a bome i ‘ rvatske, na Kvartirin u našemen varošu, 26. travnja 2019.
Marija Librenjak
