O zadrugi i naškon čeljadi
Nije više zadruga šta je u.momen ditinjstvu bila. Zapravo, u bršljan i draču je zaresla. Kadikad me na ćaću siti sjena njegova u obrisu nakekereni stari škura. Obađen je, zavučen se u.magazin i pogačicon dušu sladin, cici-mici cucan, bonbonin rrefuže škartoc napunin…
Pondak se kraj kapelice Gospine prikrstin, šeširon frizuru učinin, metnen masku da mučin i u našku novu zadrugu uđen…
– Faljen Isus i Marija! Ne obadaje niko. Dosta je čeljadi i muke njijove.
Jedito blagajnica me pozdravi i reče: – Jedito ti i prva dama šeširon ćivericu pokrivate.
– Vidila je od meneka Sanja, jerbo ja san, uzočes, starija..
Juče pozapodne pravon vrime ugodilo. Grožđe šara, mrlis jeseni se ćuti…
Jopet ja vrata otkučin i pozdravljan. Niko ne obadaje. Ni amenta od mene, biće me vole ki mater ludu ćer.
Ajde de. Vrckon se mašila rane za mace, čikolade za prčulina mog, metila u košaru za sne…litru ulja, štrucu kruva i po duzine cigareta. Neka do ponediljka ne uzmanjka. Ko će non-stop đurvidat. Valja i svarit štogot, sude od nikidan saprat. Atroke, nakukale s prčulinon srca moga…
Masku niko nije metijo… Neki vele da su cijepljeni, drugi čine račun, svragon i korona i ko je ižinja. Dopozdilo! Došla na red, košara kriva na desmu bandu. Svakomen priša. Odalječin se, mučin i red drugizin pripušćan. Briga me se, prispit ću na Milijunaša, a činin račun, nit mi staro ječi, nit malo kmeči…
Kad, zblanila se blagajnica na jednog čovika,
– Nemoj mi taki ulazit, čeljad se zviri!
Nastojin skopčat šta mu fali. Pari svrsebit. Uze pivu, platijo priko reda i maka vanka.
Blagajnica govor drži (ne bi jon ni ja doklala)::
– Svitu moj, juče banijo u dućan, a oni na gaćon šlic mu osponjen. Imali smo šta i vidit, čuna se tamon vamon menjiža. Biće iza lužine piša.
Žena s diteton zabezeknuta viče:-
– Policiju zovite odma-nama, il’ ću Vas prijavit za blud i nemoral. Dite mi se pripalo. Al’ ne vidite, ni sladoledon ga ne mogu zabeblijat.
Odalječena tri metra zjajen: – Popiša Crmograc gaće, niz noge se cidi… Upita ga prijatelj. – Zašto ga nisi pridrža i cika?
– Ko me je botu iznevjerio, nit ga gledan, nit.mu ruku spružan!
Kes u dućanu. Nikomen više priša nije.
Grca od smija momak, lipo lice mu kaciga pokrila. Oči mu se o’ ćarice cakle. Zaždrljio se u me:
– Marina, ti si meni ki cura!
– Marjane, dite moje, nemoj da teta Marina masku skine?!
Kas doša iz biloga svita?
– Sutra partin ća.
– Ujmeisuvo, a kuća uz pojtu.
Slušala razgovor ugodni jedna cura i potrala ke kući.
I ona se smije od uva do uva… ter reče da ovakon dosjetkon ki ja mogu samo inteligentni reagirat.
Nako po svoju, ja drito:
– More bit da nisan tupa, ali svakako jesan munjena.
U Karakašici 20. kolovoza 2021.
Marija Librenjak
