Marija Librenjak “Zovu me Sjećanja “Oda litu…………Još se srce umorilo nije….

0
977
Neispivana oda litu
O’ kako bi’ pivala odu litu
Plela ivančice u mladon žitu
Naviljčila ćaricu   u rosnon otkosu
S fanganelon veršala pismu anitiku
Snatala o ašiku u rakitinon  prančioku
Grlila vrckon mrlisnu barakokulu
Pila s izvora  ditinjstva ariju litnu
Bosonoga se culjala u kadulji i vrisku.
U vrtlu ljiljana snovin sterala postelju
Utrkivala zvizde pojen… dahon vatala  misečinu
O’ kako bi’ se jopet tila radovat rukovetin ufanja  okićenon litu
Ništa para kudiljon materini besida vezenu dušu.
Bol ukolinčila   riči slutnjon očaja potrpanon  mraku
Al’ Bog milostivi jadikovku  prisuši’ će i otpunta sviću  užgat bitku
Ter će zadrimano dite u srcu  žegarno  ispivat  odu litu.
P.S. „ Na vrhu svijeta ,ili u dubinama očaja…“
Na dobro Vam došla svetkovina Tijelova!
U Karakašici, 20. lipnja 2019.
Marija Librenjak
25. Marija Librenjak…duša od žene, za sebe kaže da je malo ...
Još se srce umorilo nije….
Pozapodne, juče’, zašijala oputinon ditinjstva,priko Zeljkove glavice okićene jurikovinon u cvatu,kraj Mulešinog pa uz Jandrino, tancajuć’ , uzduž i popriko, po tapetu satkanon o’ latica divlji’ ruža, .. lipon do zadruge.
Navunjilo se poviš’ Sutine, ki da će svaki čas pljusnit…Opijala dušu usukanu, naginjuć’ pehar m’rlisne akacije, didak je jedan u nidra metila…Uprtila se zobnicon materinon nabušenon bokunin mižerije, verala goron zableušeni’ sanja. Možđanin jon zabreklin klatile  se požmarene slike praške,maža natrpani’ šušnjon, materinog prćenja s okraćalon lacon nadožuntanon pređon iz traveše, doklen je snjig lapta i zame jin pute.Proliće je, priroda buja, a u duši žera jedva tutinja.Izvor ditinjstva prisušio , sakriven podno grana žalobne vrbe, svirka pištovca odavno zamukla…Čelljad dokono  ne đurvida…
Niz Škarpu, nogu za nogon, sašla do vinograda , ma došlo jon iskajišit monturu ter povezat lozu, ki mater jon u zemane, trajinon…Vonj dože na ćaću je sića…U Strančici se okljusio kukurik zares’a u bršljan.Nevoljko ga ubrala…pa priko zaorka u kužinu…Noćnu tišinu para poj ‘kosovice zašuškane u buži rašundrane škure…Ćuk zabeblijava misli učmale…O’ debulice plenila na otoman, ‘nako u robi , zadrimalo dite u tilu zdrile žene… Potrpala se materinon dekon zagasito modron ki oblak uspavani prošaran sunčevin zlatnin nitin.Na radiju veršala Tereza, „Još se srce umorilo nije…“, televizor iz ratnog doba tandrka …Iza sna predali žmarci u štumiku…Pri zoru…usni…s materon ošla’ u bili svit, i to avijonon,(mater jon mitile stravine o’ visina) , lipon u Jamerike, a jeftino, karta u jednon pravcu išton dvajest kuna za obe.Uperlitale se mater i ćer…mater u starinskon misnon ruvu, mezaluto, a ćer po zadnjon modi…Pravo figurale…Slletile učas, ka’ u snu…Nije jin šmekalo, tile se vratit’ ognjišću, al’ nemaju ni za prugu…Ćer se mašila meduljice iz kapelice u nekon zabiti…i prodala na  derneku…Ujtile za kartu,avijon brže bolje sletio u vrta .,cika međ’ propupalon jabukon i omuljenon staron trišnjon …Ukipila se merlon zelenon povijena barakokula…Poćirilo sunce ‘rvući se s kapljicon kokošice kroz koltrinu antiku… Skvasila krmeljave oči,šudarićon  umočenin   u kajin, kanavacon otrala…Navisila vodu u škorcanon kogni, usu ono zerku kave iz škatule, nali podukrajnu ćikaru, zavali se na štokrlu, zapali cigaretu šta je o’ sinoć šparala…zamantanin pogledon zavati rascvali kukurik crljeni u vinskon čaši, okomera se obnoć, ka’ šta je sanak operta dušu njezinu…
Žegarno kaplje kiše škropile razgrnutu bjenkariju rašćaravajuć’ tugu.
Poza kripnog sna, osokolle ju materine riči, još se srce umorilo nije…Gospu moli i kreni dalje, moja ćerce… …
U Karakašici, 5. svibnja 2018.
Marija Librenjak
Marija Librenjak gostovala na Hit radiju - FERATA