Kandilo nade
Moj Isuse, bole raspeća Tvoga muke.
Vriđaju rane Tvoje, jopet ,… naše izdaje,inbe, zloće.
Slaboće, griji …ki trnje, vazda se tiče.
Linost krši ufanje, srce išton tutinja.
Matere taru suze za dicon koja granjsaju od nemila do nedraga.
Jerbo ji pokosi rđa, bolest, nepravda.
Ki Gospa premila , za sinon jedincen ,Spasiteljen, o moj Isuse!
Dušon se rasula čama, lino teku ure suzne doline…
Mrak potrpaje sunce izmigoljilo u proliće.
Al’ skoro Nediljno praskozorje svanu’ će.
Uže’ će Tvoje Uskrsnuće plamen sviće.
U kandilu zažarit’ će kaplje ulja.
Procvitat će dobrota,radost …prisušit’ suza.
Ti ćeš, za nas grišne, isponova Uskrsnut’ .
U Nedilju svetu, svaku dušu pohodit’.
Za svit cili, mir, žalosno…napušćeno čeljade.
Uljen dobrote , sve pomaza’ ćeš, iz kandila ljubavi i nade.
Dostojnin daj nam bit’ , Križ svoj nosit’.
Istinu žarko zborit’.
Akon mi umučamo, vikat će stine.
Spoznat’ nan daj, dah života i blaženu smrt.
Pokucaj kadikad na našeg bezdušja krakune.
‘Prosti nan i pomozi, o, moj Isuse!
U Karakašici, 30. ožujka 2018. (na Veliki petak)
Marija Librenjak
