zamisli LEJLAda sam neku drugu sreo tog dana
zaljubljenu s trešnjama zrelim
s uperenim pogledom u moje medne oči
jedra a goluždrava kako mi trešnje nudi
LEJLA a ti mi ipak bi tračak nade
i ona tvoja tri dinara za kartu od MOSTARA k MEĐUGORJU
od tebe koju sam jedva koji put sreo
ti koja si tek rasla i žudila da voliš
pružila si tri dinara i čvrsto mi stisnula ruku…
baš tog dana s VELEŽOM igrao je DINAMO
tebi to nije bilo važno
nije bilo ni važno meni kud si krenula…
LEJLA
tvoje ime neka djeca su vikala
i nudila ti trešnje
a ti si ih istim onim pogledom pogledala
podigla svoju suknjicu
prevrnula je
za one crvene trešnje…
a ja sam stao
i pogled moj je stao
sav zabezeknut
o Bože koje noge otkri LEJLA
koji raskoš osvanu pred mojim očima
za tren stadoh uronjen u nju
kao sad sjetim se LEJLE
trešanja i Mostara
te muze vječne za moju poeziju
za moju dušu
i danas bljesne LEJLA s onim trešnjama
i njene gaćice roze
o Bože koje sam ja sanjao nebuloze…
tog dana VELEŽ je tako razvalio DINAMO
da sam ja suzio i suzio
ne zbog DINAMA
već zbog LEJLE
sjetim se one drage djece
i ko zna iz čije bašče trešnje su nosila
ona tri dinara da joj vratim
ili da je ljubim
kad bih je sreo
sam Bog zna što bi prije
STARI MOST je pao
i opet stoji kao I prije
i bura ona isto cvili i zavija
Mostar čudnom ljepotom cvjeta
trešnje se crvena i svijaju od težine
grijeh
a grijeh
da li tko sapra u ovom gradu
a ljubav
ljubav tko posadi
Bog mu sto put neka vrati
i ja bih ona tri dinara da joj vratim
pa bilo puta sto
samo da je još jednom vidim
da mi s rane padne sol…
LEJLA , LEJLA. LEJLA…
