MI NE ZNAMO ŠTO ĆE BITI SUTRA
Mi ne znamo kada će Zemlja zadrhtati
Preplašene i nespremne nas nevolja snađe
Već danas možemo život ljubavlju tkati
More se diže, usidrene čekaju Noine lađe
Nebo se naoblači, olujni kovitlac vreba
Teško svemu što mu se na putu nađe
Sklapamo ruke, molimo milost Neba
Blagost Sunca odabrali bismo rađe
Previše toga čovjeku je strano
Naše praznine pune su zamki
Dovoljno savjesti nama je dano
Stojimo na zemlji, za visine tanki
Što će biti sutra, i da hoćemo ne znamo
Dok putujemo zemljom, tako je i bolje
Kotači zanosa nas vozaju tamo-ovamo
Hodati nam je, (uspravno?) do Božje volje
MILJENKA KOŠTRO
