Nežan cvet…
Ljiljan!
Lepotom pleni.
Nežan
Krhak…
Uzdahe mami.
Stidljivo skriven u moru Ruža,
koja svoju lepotu,
trnjem brani!
U polju stoji taj nežan cvet.
Korov ga guši!
Šiba ga vetar zla!
Al’ kiša mu opra latice i šapnu,
da se kroz zivot ne hoda…
već da se kroz život gazi!
Cvet tako nežan,
Ljiljan!
Uporno stoji!
Odoleva svim olujama!
Krhak,
u svojoj velicanstvenoj lepoti,
ćutnjom govori!
Da se i bez trnja bori!
Ljiljana Klaric
