Dođu tako dani kada ti se čini da je sve “zapisano u zvizdama”, da će sve biti kako će biti, s tobom ili bez tebe, s tvojim pisanjem ili šutnjom. A možda ipak nije tako!?
Možda se ne smimo predati bujici jednoumlja koji nam nameću ne-zna-se-čiji mediji. Oni bi da se “ne talasa”. Da ne govorimo o svojim mrtvima, kako reče naša draga Nevenka Nekić. Da ne govorimo ni o nama živima, ako mislimo da nam bude dobro i da dugo živimo na zemlji.
I kada vile dođu očima, kad nam mladi odlaze, kad nam škole ostaju prazne, kada više nije neka vijest da se u ciloj Zenici ili Bugojnu upisalo samo nekoliko prvašića Hrvata, nego kada znamo da se u pola ljubuških, grudskih ili duvanjskih i livanjskih sela ne može sastaviti jedno odjeljenje prvoškolaca. Oni bi svojim “referendumima” ujedinjavali svoje pristaše radi izbora ili da prikriju vlastiti kriminal. Oni bi posvađali i dva oka u glavi samo da pokažu kako su eto oni u pravu. Ne triba se nitko radovati iza lokalnih izbora. Sve će bit jasno kad se prebrojimo. Kada vidimo koliko nas uopće više glasuje. Koliko nas zanima lokalna vlast od koje se i nemamo čemu nadati. Uostalom, jeste čuli nekoga od kandidata koji bi spomenuo odlaske, koji bi demografiju istaknuo kao problem svih nas.
Ne raspravlja se o proračunima općina i što se s njima radi – ako se može išta uraditi, nego se nastavljamo diliti na “naše” i njihove”, pravovjerne i “izdajice”. Ne školujemo mlade za povlačenje sredstava iz EU fonodova – jedini novac kojemu se u budućnosti lokalne zajednice mogu radovati. Ne radimo na projektima, ne povezujemo se sa susidima koji to znaju koji su u tomu uspješni, nego se zatvaramo u sebe. I tražimo krivca dok se ne umorimo. I pod stare dane smišljamo kako izići odavde. Nekada davno sam govorio da je jedini izlaz iz teške situacije ŠENTILJ! Sada se puno toga promijenilo. Imate izlaz preko Bihaća, preko Orašja, ili Metkovića, Crvenog Grma ili Vinjana. Možete i na Kamensko, ako vam je kraći put. I je li to IZLAZ???
Nije sve negativno! Dobar je recimo Hasanbegović u Hrvatskoj, s kojim Plenković sada igra kao Hugo iz crtića. Koji god potez povuče – privarit će se. Ako ga se odrekne – sluša Pupovca. Ne Pupovca – obrijanog, umivenog četnika, nego Pupovca – partizana, tzv. antifašistu. Pupovca jugofila. Jer ne smeta njemu Hasan kao Musliman, ni kao Hrvat. Smeta mu što stručno, argumentirano, laganini razbija neokomunističke udruge, jugonostalgičarske snove.
Dobar, izvrstan je i biskup Perić. Koji je svoga Pupovca dobio u habitu. Ne razumim se puno u redove ali mi ovaj nazovi pratar Bojić sliči na nekog jugonostalgičara, koji ni mrtvom Stepincu ne može oprostiti “nacionalizam”, ljubav prema Domovini, otpor onomu i svakomu jednoumlju. Smeta mu Stepinac koji nije pristao na “odcepljenje” od Vatikana. Tako se meni čini, a biskup Perić je to ka vrhunski intelektualac lipo napisa, nek se zna,
Dobar je i general Glasnović koji je lipo reka onoj šačici buntovnika bez razloga, koji ruše dekana Previšića na Filozofskom fakultetu tko su i što su i čiji su. I oni, me’s čini žale za Jugom. Nikomu nije zasmetalo kada je prvi od njih, neki Kapović reka da ” se sere na Bleiburg”, Sada im smeta što ih Glasnović naziva onim što jesu – titoisti, marksisti, lenjinisti… isti. Svi su nekako isti. Bravo generale. Samo čuvaj se, jer si sam i jer si na streljani. Napast će te oni koje braniš!
Eto, dođe ponediljak. Nema rata, nema granata. Ne smi ništa poduzeti ni Inzko kontra Dodika, ni Bakir kontra Inzka. Opet Čović ispade mudar. Morete vi pričati što ‘oćete. Nije se nikom zamirija, nije nikom odmirija, osta na terenu i igra dalje. Dokle? E to ne zna ni on. Mladen LJubić-Vajta
