Tjedni Komentar bpz.ba

0
1335

Pjesma o Livnu . . .autor Ranjeni Junak

Ne volim jesen
ne volim kad lisce pada
jer tad se sjetim tebe BOSNE
LIVNA mog voljenog grada
A onda me nostalgija siba
onda me nostalgija tuce
i ja bi da sam sa rajom
i da sam kod rodne kuce
Ne volim jesen
ne volim kad lisce pada
I tako iz dana u dan
provodim tuzne sate
a onda me proklete misli
u moje LIVNO vrate
Ne volim jesen
ne voli kad lisce pada
U mislima tada vidim
LIVNO DUMAN I tebe
zasto vas ostavi i ode
nocima kunem sebe
Ne volim jesen
ne volim kad lisce pada
Tada me nostalgija
siba tuce i vuce
a ja bi da sam sa tobom

i da sam kod rodne Pjesma o Livnu . . .

i da sam kod rodne kuce

SANDOKAN.                                                                                                                  Prije 35 godina u Sarajevu

(zadnji put se vidjeli )
i sada u Mostaru.svaki ponovni susret VRACA SJECANJE JER U TO VRJEME SESTRA VEDRANA LJUBIC DANAS MISIONARKA U UGADI BILA JE ZA KLAVIROM I PJEVALA DIVNU PJESMU O MAJCI MARIJI

Sestra Vedrana LJubić u posjeti Udruzi Umirovljenika “Neretva” Mostar koju su upriličili Stojan LivaJA i Tomislav Primorac                                                Tebi koji ne znaš da ti pišem..

Bilo bi ljepše zaspati uz tvoju poruku..
Za laku noć..
Samo što ja naravno nebi mogla zaspati..
Kada bih je dobila..
Ali sve jedno bi bio savršen osjećaj..
Znati da sam pred spavanje..
Tvoj gost u mislima..
Pošto si se ti u mojim mislima nastanio..
Ja ću nečujno da ti izgovorim..
Laku noć..
Mirno spavaj, neko i noćas..

                                MISLI NA TEBE                                                                                    Naše  matere….

Ništa im nije bilo teško, sve su nosile na leđima, kuću, dicu, muža,svekra,svekrvu,brime i živinu..                                                                                                                              Ovo je Majka koja se ošišala da da potporu svojoj Kćeri

ante crnov

pon, 1. srp 17:36 (prije 6 dana)

prima Bpz
Moja LJubotićanka naša Kuma Ivanka upućuje poztdrav svima NAMA !

Kao nekim činima opčinjena

Nemoćna u tvom krilu završila
Teturam ko lošim vinom opijena
Bez imalo srama tebe sam ljubila
Sutra ću se dušo pravit mamurna
Reći da ne pamtim, ne sjećam se
Dat ću da mi obnoviš ta sjećanja

Sve dok u pamćenje ne usade se                                                                                                Ne odlazi majko još, rano je

Nisam dijete ali još trebam te
Znam da si od života umorna                                                                                                Naša “Kraljica” Glorija na Odmoru!
Al ja za rastanak nisam spremna
Ne zatvaraj svoje oči umorne
Nasmiješi se majko, ohrabri me
Daj pogledaj me, kraj tebe stojim
Zar ne vidiš majko,koliko se bojim
Ne šuti majko,ta tišina me ubija
Kaži nešto, tjeskoba me obavija
Prekori me slobodno,neću se ljutiti

Samo me majko nemoj napustiti                                                                                                 NE MIRIM SE

Ja sam ratnica!
Ja sam excalibur koji ruku čeka.
Ja sam nada neba koje traje.
Vječnost uspravna i puna bljeska
Vječna duša u potrazi za Rajem
Ja sam Ana, Barbara, Vesna, Irena
Tereza svetica i Magdalena…
Jučer sam, danas i sutra…
Ja sam latica ruže, pjesma
Vječna pjesma!
I ne… neću takvu (tvoju) pjesmu
ma koliko da je lijepa
(razumni dijelu mene)
Duša se ne miri, duša se ne slaže,
pobjeđuje i tijelo, kada treba
I tvoja ruka spokoja puna, čežnjom puni
praznine nastale u kamenim grobovima.
I mrtve oči sjaju zvijezda privodi
i radosti prve vatre pračovjeka…
Led i vatra
Vatra i led!
Vječna pjesma
Penelope i Odiseja