“Moji su iskoni nedovidno davni / Moji su izvori duboki i slavni / U mojim njedrima ljute rane peku / U utrobi zemlje zrno umiralo / pa stostrukim rodom iznova rađalo. / U suzama sijano u buri klijalo, / U zanosu jedrilo, u pjesmi zrijalo. / Moji su korijeni krvlju zaliveni, / Moji su koraci patnjom ispunjeni, / Mnogom je žiću groblje zemlja ova, / ali i kolijevka iz koje niče snova.« (fra Jakov Bubalo)
Video: Posavina TV
