UPUTSTVO ZA RUKOVANJE…
U kalendaru datumi precrtani.
Dani,
kao gumicom izbrisani.
Vratiti se neće.
Kao ni reći neizgovorene.
A ipak,
u srcu odzvanja.
Teško je isčekivati…
A znati da nećeš dočekati.
Čekaš.
A znaš da je želja…
Neostvarljiva.
I tako sanjaš…
Budna.
Vrtiš se u krug…
Začarani.
Čudni su ti leptirići u nama.
Blizu su…
a ništa im ne možeš.
Pokušavaš ih umiriti…
ali bezuspešno.
Razum tu ne pomaže!
U mestu tapkaš.
A svet bi na glavačke da okreneš.
Srce upetljaš u lance.
Zaključaš.
Ljubav tumara telom,
kao krv žilama.
Ne razumem!
Kako sme ljubav,
nepozvana da dodje?
I da te tako uzdrma i obuzme!
Zato…
Ljubav i ako se prikrade,
ušunja…
i tako te obuzme,
neka ponese upustvo…
Kako se sa njom rukuje!
Za sve one,
sa dušom…
Jer kada se iskrade…
Polovinu srca ponese…
Da manje boli!
Da bol preboliš što prije !
Ljiljana Klaric Salov
