Kao da je pisana
za ovu prigodu
NE PITAJ SINE
Ne pitaj me mili sine
zašto rukam krijem lice,
nisu one od žalosti,
sad su suze radosnice.
Kad igraju naši momci
meni srce kuca jače,
a kad čujem Lijepu Našu
od sreće mi oko plače!
Razumjet ćeš jednog dana
kad odrasteš mili sine,
od Boga je nama dana
i zato se za nju gine!
Najveći su život dali,
sad se druge borbe vode,
al’ da ne bi tih heroja,
ne bi bilo ni slobode!
Sad se gine na terenu,
a suze se brišu s lica,
ponosno se sad vijori
naša sveta trobojnica!
Kad odrasteš mili sine,
tad ćeš znati što sam plak’o,
ono što se krvlju brani
ne pušta se tako lako!!!
Velimir Velo Raspudić
