Kad san bila tri brata i tri sestre,
Potrpani biljcin ljubavi ćaćine i materine…
‘Vo vrime prolitno,škuro
Ki život privrtljivo.
Arijon sanpasa
Snatanja buca.
Kad smo bili tri sestre i tri brata …
Milovanjen povijala,slatkin mlikon dojila..
.U beški culjala …pivušeć’ ode ljubavne…
Mater…
Mećuć ‘krst na nas..
Predikon i medikamentin ranijo ćaća.
Biše to vrime,
Doklen smo jedno drugon do uva
Plandovali ispo’ odrine.
Ono veće malešno ki košuta jelenče grlilo.
Tiri sestre i tri brata,nas šeštero
Okolon vršaja veršalo.
Po strnjinon urnebesno tanjcalo….
U ‘vo noćno gluvo doba ,ni ćuk se liji ne oziva.
Pitaju me sićanja…
Ka’ u ditinjstvu ćoša kupovnoga kruva.
Ćaćina galetina,materina večernja molitva.
Karte zakrpljene ćaćine pripomišćan.
‘Nako drito,uvik lišo.
Sebi i ovomen sadak, u inat.
Tinjele i desetice materine krunice
Sakrila na dnu koma,ispo mezaluto traveše.
Ma nek ‘sve iđe na inkanat
Doklen dišen u duši ćete mi snivat.
Vami pokojnin mir..
A nami po za vamin Bog da ić’ vašin stopin.
Doklen misec zvizde zašuškaje
Dotlen vako smantana
Životareć’ duranje,
Snivan mojizi dragi fraje.
Pak ojutra isponova,
Uziman danu šta mu noć uzajmi.
Ure bižu ka’ i lani,
Šakaretno biluže slike drage
Na moje najmilije
Koji’ više nima.
Orno snatajuć’ pisme smetnute
Sa sestron i brata dva …
Ljubeć’ potomke srca njijova,
U konistron sna…
Doklen Bog da.
U Karakašici,20.travnja 2017.
Marija Librenjak
