U subotu, 7. studenog, Krakow je zavijen u crno. Mladi 25-godišnji Poljak nasumično je pucao na ljude iz automatskog oružja na Glavnom trgu u Krakovu, ubio šest osoba i ranio 15.

U kući osumnjičenog, Michala O. (25), policija je pronašla tijela dvije žene i jednog muškarca.

Šest mrtvih. Petnaest ranjenih. Tri tijela u obiteljskoj kući. Tragedija kakvu Poljska ne pamti desetljećima.

I što se dogodi u roku od sat vremena? Mediji već znaju sve. Već imaju etiketu. Već imaju dijagnozu.

Poljski ministar unutarnjih poslova Marcin Kierwiński izlazi pred kamere i kaže da je napadač imao vrlo radikalne stavove i da ga je fascinirala ekstremistička desničarska ideologija.

Gotovo. Presuda napisana. Desničar. Ekstremist. Točka.

A onda – ups! – netko je otvorio njegov profil.

I gle čuda. Na profilu koji kruži mrežama pod imenom Michał Oksiński ne vidiš ni krunicu, ni poljsku zastavu, ni molitvu za domovinu. Vidiš nešto sasvim drugo.

Vidiš čovjeka u plinskoj maski i crvenoj beretki kako drži zastavu duginih boja. Vidiš objavu u kojoj se sprda sa svetim ocem, Ivanom Pavlom II. Vidiš komentare prijatelja o “crvenom svijetu komunizma” i “totalnoj czilemiji i utopiji”. Vidiš nevjernika koji se ruga Crkvi, ruga se papi, ruga se svemu što jedan desničar, jedan vjernik, jedan domoljub drži svetim.

Pa vas pitam, gospodo novinari – kakav je to desničar?

Kakav je to desničar koji nosi dugine boje? Kakav je to desničar koji veliča komunizam? Kakav je to desničar koji sprda svetog oca?

To nije desničar. To je sve suprotno od desničara. To je komunist, nevjernik, čovjek koji se ruga svemu svetom.

Ali to vam ne paše u naslov. Jer da ste napisali istinu – “Komunist pobio ljude u Krakowu” – pala bi vam cijela priča. Pala bi vam bajka o opasnoj desnici koja prijeti Europi. Zato se profil lagano čisti. Zato se briše. Zato se preko noći od komunista radi desničar.

I to nije prvi put. To je obrazac.

Kad netko s lijeve strane napravi zločin, on je “usamljeni luđak”, “psihički nestabilan”, “žrtva sustava”. Kad netko s desne strane samo nešto kaže na Facebooku, on je “prijetnja demokraciji”, “ekstremist”, “fašist”.

A ovdje imate čovjeka koji je pobio šest nedužnih ljudi, a vi ste i prije policije i prije istrage odlučili da je desničar. I to na temelju čega? Na temelju toga što vam tako odgovara.

Ne branim ubojicu. Ubojica je ubojica. Žrtve su žrtve, bez obzira tko ih je pobio. I za ovaj zločin nema opravdanja, ni lijevog ni desnog.

Ali branim istinu. A istina je na tim screenshotovima koje sad dijelite dalje. Istina je da ovaj čovjek po svom profilu, po svojim objavama, po svom ruganju s papom i Crkvom, nema veze s desnicom. Nema veze s vjerom. Nema veze s domoljubljem.

Zato – širite dalje. Neka ljudi vide. Neka vide tko je zapravo bio Michał Oksiński na svom profilu, prije nego mu ga potpuno očiste i od njega naprave ono što nikad nije bio.

Jer ako danas dopustimo da od komunista naprave desničara, sutra će od svakog od nas napraviti što god im zatreba.

Denis Škugor

Ako poželiš da se nekad vratiš
tamo gdje sunce obasjava zoru
da umiriš dušu i ispraviš greške
opet ćeš mene zateć na prozoru

Godinama ja te ,na prozoru čekam
kao da si juče ,otišo od mene
još u meni ona ista ljubav živi
samo su mi oči ,od čekanja snene

Nemoj da se čudiš ,i nemoj da pitaš
zašto su mi kose već upola sijede
i zašto iz mojih ,umornih očiju
slijevaju se suze ,niz obraze blijede

Obećo si da ćeš brzo da se vratiš
kraj prozora ,dok sam ,tebe ispraćala
godinama na taj ,ja povratak čekam
da vrijeme prolazi ,nisam niti znala

Čekaću te tako ,dok još snage imam
sve dok nade ima ,imam i vremena
možda ćeš zakasnit ,al nije ni bitno
na prozoru čekat će te ,uvjek moja sjena
Eva Rajčević Buba

“Moj šef je zamolio da otpratim njegovu ćerku na matursku večer i obećao da će me nagraditi ako to uradim. Mislio sam da je to samo jednostavna usluga, sve dok nije otvorila vrata automobila, okrenula se ka meni i rekla: „Čekaj. Moj tata te nije izabrao slučajno. I to nije bilo zbog mene.“

Imao sam devetnaest godina kada sam prvi put počeo da radim za Waltera.

Posao mi je bio mnogo potrebniji nego što je on verovatno shvatao.

Moja majka Connie podizala je moju mlađu sestru Hailey bez ičije pomoći, i stalno smo se borili da sastavimo kraj s krajem. Svakog dana isplate davao sam mami deo svoje zarade da pomognem da se pokriju namirnice, računi za domaćinstvo i sve što je Hailey trebalo za školu.

Zato sam se trudio da uvek budem na vreme.

Nikada nisam propustio smenu osim kada apsolutno nije bilo drugog izbora.

Kad god bi Walter zamolio da ostanem još jedan sat, nikada se nisam žalio.

Kada sam tamo proveo godinu dana, stekao sam njegovo poverenje. Uzdao se u mene za skoro sve, od obavljanja dostava do zaključavanja lokala na kraju noći.

Onda me je jednog petka popodne pozvao u svoju kancelariju.

„Treba mi da mi učiniš uslugu, Cody.“

„Naravno.“

Zaustavio se na trenutak pre nego što je nastavio.

„Sutra je maturska večer moje ćerke.“

Macy je imala osamnaest godina. Nekoliko puta sam se sreo s njom u kancelariji, ali nikada se zapravo nismo bolje upoznali.

„Momak s kojim je trebalo da ide je odustao“, objasnio je Walter. „Voleo bih da je ti odvedeš umesto njega.“

Isprva sam mislio da se sigurno šali.

„Mislite na mene?“

„Znam da mogu da računam na tebe. Ti si odgovoran mladić.“

Zatim je dao još jednu ponudu.

„Pomozi mi u ovome i pobrinuću se da ti se to isplati.“

Odmah sam pomislio koliko bi dodatni novac mogao pomoći mojoj majci i sestri. Barem bi malo smanjio njihov finansijski pritisak.

„U redu. Uradiću to.“

Sledeće večeri pozajmio sam auto svog ujaka Dalea, obukao jedino odelo koje sam imao i krenuo ka Walterovoj kući.

Sam je otvorio vrata.

Začudo, delovao je čak i zabrinutije od Macy.

„Samo se pobrini da se ona večeras dobro provede“, rekao mi je.

Trenutak kasnije, Macy je sišla niz stepenice.

Izgledala je zapanjujuće lepo, ali čim me je ugledala, osmeh joj je nestao s lica.

Dok je njen otac slikao, jedva da je progovorila.

Cela vožnja do mesta gde se održavala maturska večer bila je bolno neprijatna.

Nekoliko puta sam pokušao da započnem razgovor. Pitao sam je o njenim prijateljima, koju muziku sluša i da li se raduje plesu.

Svaki put mi je dala kratak odgovor pre nego što bi ponovo okrenula pažnju ka prozoru.

Posle nekog vremena odustao sam od pokušaja da započnem razgovor.

Kada smo konačno stigli ispred mesta održavanja, parkirao sam i ugasio motor.

„Pa“, rekao sam s prisiljenim osmehom, „nadam se da ti veče neće biti previše grozno. Tvoj tata je očigledno baš želeo da odeš na matursku večer.“

Macy mi nije uzvratila osmeh.

Odgurnula je suvozačeva vrata, ali umesto da izađe, okrenula se ka meni.

Njen pogled se spojio s mojim.

„Čekaj.“

Pogledao sam je, nesiguran šta će reći.

„Moj tata te nije izabrao slučajno. I to nije bilo zbog mene.“”
Deo 2 i kompletan kraj: Napišite „DA“, pritisnite „SVIĐA MI SE“ i PODELITE kako bismo mogli da objavimo celu priču direktno ispod ovog komentara. Hvala vam puno! ❤️