Onaj ko se pravi da te ne razume, često te razume bolje nego što sme da prizna.

Jer kada bi priznao da razume, morao bi da prizna i ono drugo.

Da zna šta je uradio.
Da zna gde je prešao granicu.
Da zna zašto se tvoje ćutanje više ne može kupiti lepim rečima.

Nepravedan čovek ne beži od istine zato što mu nije jasna.
Beži od nje zato što bi ga obavezala na odgovornost.

A odgovornost je teret koji ne može da nosi svako.

Zato se pravi zbunjen.
Zato izvrće smisao.
Zato od očiglednog pravi nesporazum.
Zato tvoju istinu pokušava da predstavi kao tvoju preosetljivost.

Jer čovek koji zna težinu svoje krivice ne beži od ogledala.
Ne strepi od svedoka.
Ne briše tragove.
Ne menja priču svaki put kada mu istina pridje preblizu.

Samo čovek bez unutrašnje čvrstine ne misli o šteti koju je napravio. On misli o tome kako ta šteta izgleda pred drugima.

Ne boli ga ono što je učinio.
Boli ga mogućnost da bude vidjen onakav kakav jeste.

I tu se vidi razlika izmedju savesti i ega.

Savest pita:
šta sam uradio?

Ego pita:
ko je video?

Zreo čovek može da nosi krivicu kada zna da je njegova. Ne kao predstavu. Ne kao kratko izvinjenje kojim želi da opere tragove. Ne kao rečenicu izgovorenu samo da bi ponovo dobio pristup.

Nego kao unutrašnju težinu koja ga menja.

A čovek bez savesti ne nosi krivicu.

On nosi samo strah od razotkrivanja.
Zato takvi ljudi ne pokušavaju da razumeju tvoju istinu. Oni pokušavaju da je utišaju. Ne zato što je netačna, nego zato što ima svedoka.
A čovek koji se boji svedoka ne traži mir.

Traži način da ukloni tragove.
I to su one nevidljive terazije na kojima se najtačnije meri čovek.
Ne po tome koliko lepo govori o sebi.
Ne po tome koliko mirno izgleda pred drugima.
Ne po tome koliko vešto ume da objasni svoje postupke.

Nego po tome šta uradi kada mu se pokaže istina koju više ne može da izbegne.
Tu se vidi ko ima savest.
A ko samo ima strah da mu maska ne padne pred pogrešnim ljudima.

Jer istina ne uništava pravednog čoveka.

Ona samo skida masku onome ko je od početka gradio sebe na laži.

Autor: Jasmina Jovanovski

#istina #savest #granice #odgovornost #manipulacija #samopostovanje #emocionalnainteligencija #psihologijazivota #unutrasnjimir

Čekanje je događaj u noći,
sečivo duše u sredini kreveta.
Daleka varka stisnutog srca
ćutljivi mesec iznad prozora.

Čekanje je put
bačenih reči,
nit tišine tanane
što nosi vetar.
Most nad prazninom
što menja pamćenje…
Nepokretno putovanje što vreme skriva.

Ljiljana Skelić Vemić
/avgust 2026./