Dok je taksi isao prema kuci ,pogled mu je lutao ulicama kojim su zurili ljudi na posao peske , kolima,taksijem tako da je vozilo klizilo kao po ledu…Odjednom oseti jos jedan val suza koji mu grunu iz ociju i on sagnu glavu da slobodno padaju dok su kraj njega odmicale tudje kuce,ulice,tudji jezik i tudja sreca…O nesreci nije razmisljao jer se tuge skupilo u srcu za dva zivota …Nesreca i bol bili su samo njegovi..
Strepnja za malu ga trze iz delirijuma i vrati ga u stvarnost koji ga ceka u njegovoj kuci,njegovoj muci..
Kapija je bila odskrinuta a ona stajala na vratima…sagnu glavu ne bi li prosao kraj nje da ne vidi njegovo podbulo lice al kad joj se priblizi ona mu se rukama obisnu oko vrata jecajuci bez zadrske..
Oprosti,oprosti….saputala je ljubeci njegovo lice,celo oci..
U njemu sve splasnu kao balon i nije se otimao ni branio vec oseti da i on njoj uzvraca svu neznost koja je kuljala iz nje..
Deca jos spavaju …rece..
On se posle svega prozivljenog strovali u fotelji ,nasloni glavu na naslon …
Oprosti ti meni…rece..
Ja nisam znao da Jasna postoji..
Nikad te nisam lagao al ti znas moju pricu i nikako ne zelim da moja krv bude ono cime me tvoj otac nazvao..

Oprosti ti meni sto na ustrb mojih roditelja ubijam ljubav u tebi..
Nikada viise niko nece biti zid izmedju nas…
Oprosti sto nisam bila uz tebe kad si majku ispracao poslednji put..
Opet mu se baci u zagrljaj a on je samo ponavljao ,,Sve je proslo..”

Prosao je rat,prosle su sve one uzasne slike koje svi hodze i popovi ne mogu izbiti iz glave..Prosla je prva ljubav,prvo iskreno drugarstvo,detinjstvo..Prosla je ljubav prema bratu koji je imao posebno mesto u srcu,prema sestri kojoj je bio ljubimac sve do onog trena dok ga brat nije nazvao ,,Kopilanom.”a ona cutala jer je sve znala..
Tog trena je znao da se nesto slomilo u njemu i da sve isprike kojima ga je docekala zena s kojom je gradio dom ne dopiru do njegove duse…Znao je da ce vreme opet navesti vodu na vodenicu njenog oca koji sad zaista ima municiju kojom ce ga gadjati kad god mu se ukaze prilika..
Odjednom mu u mozgu dopre misao da je u ocaju pozvao Lelu…
O Boze! procedi dok mu je Amela servirala kafu sa ratlukom..
Sve je dobro..cu je kako cvrkuce a i deca nahrupise niz stepenice u sobu..Skocise mu u zagrljaj..Poljubi im kosu i pribi uz sebe al mu je pogled bludeo ka hodniku ogradjenom tarabicama kojim ce naici Jasna…Ugleda je kako polako ide ,sagnute glave i hoda koji se nije cuo..On spusti sincica i kcer i ustade..
Dodji Jasna,,,rece..
Dete ubrza korak i ulete mu u narucje..
Noge mu pokleknuse od osecaja ga tu u rukama na dlanu drzi svoje srce koje iako van kuca pravilnim otkucajima i siri se do pucanja..
Uhvati zacudjen pogled svoje dece i srete pogled svoje zene u kom nije pisalo nista…U kom talasi stoje utihli u kom je ljubav ,,mrtvo more.”Zvono na vratima zajeca…nastavice se…Jagoda Savic