UDATA JE ONA…(IMA DEMO SNIMAK)

UDATA JE ONA ZENA,
U DALEKOM ZIVI GRADU,
DA CE OPET BITI MOJA,
S’GODINAMA GUBIM NADU.

VIDELI SE DUGO NISMO,
PO KOSI MI INJE PALO,
DA MI BUDES SUDJENICA,
NIJE NAM SE SRECO DALO.

Refren
DALJINA NAS RASTAVILA,
JA TI DUSO ZELIM SRECU,
CRNU KOSU, SNENE OCI,
ZABORAVIT NIKAD NECU,,
PISALA SI PISMA MENI,
PREBOLELA NISI MENE,
DALJINA JE SVEMU KRIVA,
STO RAZDVAJA ZALJUBLJENE.

Autor
SVETISLAV R. FEMIC

Porodica je osnovna celija drustva.” tako su nas ucili u skoli..Ja sam tu moju prvu porodicu voleo do zadnje kapi krvi..Najvise oca il mi je njegova neznost bila najmilija….ne zmam al bih za svakog od njih dao ruku il srce ako je potrebno…Pricao je svom jaranu koji je sad radio u mesari i bezbroj puta mu se izvinjavao sto mu se ponekad podsmevao .vodjen pivopijama koji su mislili da ce njihovo lencarenje trajati vecito.
Gledam ovo moje dete,ne vidim mu osmeha ,kao da je na kuluk ovdesa mnom..Gde gresim ,brate moj?
Ne gresis ti ,tvoje namere su najbolje ,pusti je da se navikne..

Leto je pomaljalo svoje lice i zov mora je mamio kao zednog vode..Svedocanstvo nalaza bilo je odlozeno valjda za dolazak na teren iz kog bi moje dete lakse moglo biti vraceno dedi il majci koja bi brzo mogla doci..
Atmosfera mora nas je sve podigla na noge da je i vuk mogao spavati s jagnjetom..
Spakovali smo sve u moj kombi jer je bio prostran ,poneli hranu,sokove,kofere i jednog jutra krenuli putem ka rodnoj grudi…Mojoj i moje zene..Deci je rodna gruda bila tudjina al more im je bilo poseban dozivljaj..Jasna je cutala putem dok smo svi pevali a ja kradom u ogledalu hvatao pogled tih tuznih,krupnih ociju koje jos uvek nigde nisu pronasle sebe..
Jasna…
Molim..
Jel volis more?pitam tek da bi sto rekla..
Nikad nisam bila…Mozda zavolim..
Opet je gledala kroz prozor al ja ko zna zbog cega nastavih da je izvucem iz letargije u kojoj se zadnjih dana bas ucaurila..
Jel ti drago sto idemo tamo gde je tvoj deda blizu?
Hitro okrenu glavu prema meni i u ocima joj ugledah nadu..
Nadu…jarane moj..
Pricao je a oci mu se napunise suzama..
Drug je gledao u njega bez reci jer kad coveka nesto boli a on bi da olaksa dusu ,najbolje je cutati..
Da ,bice nam tvoj deda blizu..rekoh joj..
O Boze,odvesces me njemu dok ste vi na moru..
Toliko zelim da ga vidim..
Zvacemo i dedu da dodje il cemo ja i ti otici i dovesti ga da i on uziva s nama..
Tamni pogled moje zene me presece al ja nastavih kao da to nisam ni video..
Volela bih i mamu da vidim..Zeljna sam je…rece a suza joj se moj jarane skotrlja niz lice..
Bas imas dobru mamu…ne moze ,moja zena izdrzati,moj jarane..
Imam..ponovi tiho..
Tvoja majka je niko…rece moja zena i ja sad ugledah more suza u Jasninim ocima..
Prekini…dreknuh zeni al ona nastavi..
Da je majka ne bi pobegla od tebe…rece iako je u meni igrao svaki zivac a morao sam ostati pribran da ne napravim neko zlo na putu..
Nije ona pobegla od mene vec od naseg rodjaka..
Svalera..zena ce..
Brat joj je od strica i kad god bi dosao nama,nosio je pistolj jer je negde ratovao…Moja majka je imala dugu kosu a on je uzeo makaze ,zasednuo je na stolici i osisao je..Dedu koji je pokusao da ga spreci gurnuo je i deda je pao..
Hoces dete s balijom il ustasom ,a?.Kurvetino!
Majka nije ni plakala jer je navikla da je vredjaju i zovu vojnikusom..
Dva puta joj je to radio a onda je majka spakovala kofere,dugo me grlila i plakala i otisla…Jecala je moja Jasna a meni se nesto steglo u grudima,jarane moj da sam jedva cekao prvo stajaliste da je utesim..
Pogresio je tvoj rodjak…moja zena ce..
Ko zna s kim se vucarala tvoja majka..
Mene taj rodjak nikad nije ni pogledao…nastavi Jasna kao da ne cuje sta moja zena prica..
Parkirao sam se kod prve pumpe ..
Otvorio vrata i uzeo je u ruke..
Zena je otisla s decom u kafic…
Jel mama puno plakala kad vas je maltretirao taj rodjak..
Tek kad ode..Plakao je i deda jer je onaj bio jaci od njega..

Ja sam kriv ,mila moja..govorio sam a jecaj mi u grlu ko knedla,jarane moj..
Sad mi je slika o Leli bila ona prava,istinita..Slika puna jada i cemera dok sam ja izigravao piuna u tudjim rukama..
Zbog koga sam odbolovao onoliko boli i zbog koga sam od zdravog coveka od sebe napravio invalida,dok se ljubav moje mladosti potucala po ponizavanjima punim cemera?
Deni okrenu glavu da drug ne vidi bol koji mu je razarao dusu..
Sve sam pogresno uradio..
Sve sam zanesen svojom romanticnom mladoscu o herojima unistio..
Ne zali ..Zivot je to…drug ce tek toliko da ga bar malo utesi..
,,Porodica je osnovna celija drustva a ja sam ih tri imao i sve izgubio..
Gubitnik sam ti ja ,jarane moj i oprosti sto prosipah ovu zuc pred tobom..
Zivot je to..ponovi njegov saborac koji se nekad podsmevao Denijevoj upornosti da savlada jezik i radi u mesari gde se kolju svinje..Sad je sam ucio i radio taj posao..
Ovakvu bol je i on nosio na dusi samo iz drugih razloga..
Sve boli i cemeri nisu iz iste baste i ne mirisu isto…nastavice se …Jagoda Savic..

Nisam zatočenica iako imam tek jedno odijelo
davno mi skrojeno, do grla zakopčano,
u njemu put putujem,
jedem, spavam,
sanjam plavetni san
i guste proljetne šume.
Ono čuva moje tišine i klokot unutarnjeg nemira,
strpljivo, zubu vremena se opire,
iz godine u godinu, iz dana u dan u njemu gazim močvaru
i plešem uz milozvuk violine.
Šavovi koji ga drže ne strepe od škara,
a iz dubokih džepova, u skladu s disanjem,
kao pitonjci iskaču riječi.
Tek dnevna svjetlost prodre dublje ispod njega,
Moji prozori, znatiželjne oči, uhvate obrise daleke pučine,
a misao, slobodna i neukrotiva
poleti ispod jedinog mi odijela
i odleti u nepovrat.
Meni je u njemu toplo, komotno.
Stopalima diram zemlju, a mislima Nebo.
Miljenka Koštro
foto: H. Georgiou