Jučer sam na Cetinju u gradu bogate povijesti i kulture imao iznimno ugodan književni nastup koji je moderirao profesor i književnik Vasko Raičević u svečanoj dvorani Fakulteta za crnogorski jezik i književnost. U publici su događaju nazočili dekan fakulteta Aleksandar Radoman, predsjednik Dukljanske akademije znanosti i umjetnosti (DANU) Aleksandar Mugoša te hrvatski veleposlanik u Crnoj Gori Veselko Grubišić. Pitanja studenata, profesora i akademika bila su iznimno poticajna. Sve je bilo odlično organizirano. Hvala DANU i fakultetu na gostoprimstvu.

Stan u Sarajevu bio je mali u odnosu na kucerinu koju je imao u belom svetu al je svaki zid krio uspomenu na zivot pun ljubavi i paznje..Renoviran nije mogao da sakrije tragove proslosti..Tu su s bratom ostavljali bicikle koje su sami zaradili radeci na pripremi olimpijade..Ovde je sestri pomagao da okite jelku i jedan tresak malogcrvenog ukrasa ,sestrine suze i njegov zagrljaj..Tu na kredencu koji je zavrsio ko zna gde ,stajale su dunje koje je majci donosila zena od koje su kupovali mleko…Cinilo mu se da jos uvek oseca miris od kog je mirisao ceo stan..Tu u trpezariji bio je sto od cistog drveta sa izrezbarenim nogarama a na njemu prava domaca supa koja se pusila najpre u serpi a onda u njihovim tanjirima..Kroz testeninu koju je majka sama spremala sirila se zuckasta masnoca od domaceg petla koji je donesen od mlekarke..Vegeta i biber su je cinili jednom od retkih corbastih jela koje je obozavao..Posle supe bi majka vadila tepsiju iz sporeta u kojoj se jos cvrlio pekarski krompir i petao koji je obicno oko grudi bio malo ocerupan zbog supe..Otac je sipao prvi jer on je sedeo na celu stola i bio glava kuce..nasuprot njemu bila je majka ..Ona je bila temelj koji je porodicu drzala u miru i slozi..Sve mu je bilo toliko blizu a i toliko daleko kao da su vekovi prosli..Seti se Svetozareve ruke na njegovom ramenu i tople savete kojima ih je obasipao a odnosile su se na ljubav i postenje,,Postovanje brace i sestre bio je jedan od glavnih saveta..
Cuvajte deco jedni druge ,mi cemo otici a vi cete biti jaki samo ako se drzite jedni drugih..Ne dajte da bilo ko od vas bude u teskoj situaciji a da ne pomognete i izvucete ga..
Umalo ne zaplaka kad se seti brata i sestreI tad Mu Svetozarev lik bi pred ocima..Znao je sta ce uraditi..Znao je da po rodjenju ne pripada ovde i da ce stan biti opet onima kojima pripada..Od rodjaka je uzeo telefone brata i sestre i nazvao ih..Spustili su mu slusalicu al on napisa poruku da je vreme da dodju po svoje..

Za sebe je potrazio kucu u Sarajevskim novinama..
Snovi o zivotu u toj kuci mu vratise radost .Pozvao je Lelu i Jasnu.Pogled na njihova draga lica mu potvrdi da je doneo onu jedinu ,pravu,ljudsku odluku..Jos uvek je imao stan u Beogradu kog je kupovao dva puta i svakog meseca placao odrzavanje racuna i porez..To je bilo ono sto je pripadalo majci i njemu..Majcinom i nicijem sinu..

Rodjacima dade kljuceve od stana i rece da kazu bratu i sestri kom notaru da se obrate za preuzimanje stana..Znao je da ce ga prodati ,Oseti bol u grudima al samo odmahnu rukom..Valjda sve ono sto je proziveo i stapanje s narodom koji se mnogo ne vezuje za stvari ,ucinise svoje..
Dok je pokretao masinu pogled baci na ulaz u zgradu u kojoj je ziveo njegov otac i brat po ocu..U srcu je samo stajao kamen i on produzi put Beograda…nastavice se…Jagoda Savic

(više…)