Srcem i ljubavlju, vama, uvek #majaivković ~MOJ SI(zauvek)… ~ #poesia #mybook

Moj si…
Pod nebeskim baldahinom
sa kog se ljubav sliva,
na baršunastoj postelji od snova,
moj si stari,
ja iznova nova
u naručju tvom…
Moj si
iza odškrinutih vrata tajne odaje
u kojoj se duša duši predaje,
na jastuku sa mirisom svežih kroasana
i toplog narandžinog čaja,
moj si jedini let
nakon bolnih padova
i neuspelih pokušaja…
Moj si
na crvenom tepihu jesenje strasti
dok lišće šapuće pesmu o nama,
dok nam se dah sa maglom stapa
i led sa vrhova želja otapa
stvarajući reku
kroz koju nam teku
kiše sa lica,
niz kičmu i bedra
šireći jedra
ljubavi naše…
Moj si,
iza zaključanog dnevnika,
između požutelih knjiga
i neuramljenih slika,
ogledalo si mog heroja
i nežnost muškog lika,
u gorkoj tmini si svetli putokaz
i dokaz
da postojim…
Moj si
pod rebrima i belim grudima
gde te prepuštam vanzemaljskim čudima
i sa njima te čuvam
u kući od snova…
Moj si, isti, stari
ja iznova nova
u naručju tvom…
#poštujmoautorskaprava #majaivković #BUKA
#PrincezaodPeraiZmajodSnova

Dodoh u poznati grad..
Poznatih ulica i građevina..
Trgova i parkova..
poznatih lokala, ateljea..
Sretoh i poznate..
Iz mijesta mog doseljenih..
I one iz studentskih dana..
Piće popili, razgovarali..
Sve sam prošao i obišao..
Čuo onu škripu tramvaja..
Vapaj prosakinje
I uličnog svirača..
Zvona sa katedrale..
I hitna isto svira..
Nagledah se svega..
I onog što je bilo dok sam student bio..
I sve mi vise nije što je bilo..
Kao da mi nepoznato biva..
Izgubila se ona toplina..
Je li se sve, bas sve promijenilo..
Možda ovo nije više
onaj moj grad..
U Bana ni pogledao nisam..
Nisam htio da u meni vidi
pogled tuge..
Kod Kamenitih na tren u tišini stao..
Možda to više nije onaj Zagreb..
Ili možda je do mene..

I evo odlazim iz njega kao stranac!
jerko.m2026

Stan u Sarajevu su jedva prepoznali..Vrata i prozori su netragom nestali kao i ljudi koji su majku pre nekoliko godina izbacili..Golubova ko na trgu u Rimu..Od namestaja jedna polomljena polica i golubijeg izmeta po njoj i parketu za jednu prikolicu,tako im se cinilo..
Jedino sto im dusu razgali bi Svetozareva slika koja je nekim cudom jos visila na zidu kao da je cekala da se vrate..
Deni je polako otkaci s eksera i prisloni je onako prasnjavu na grudi.
Oprosti…oprosti..ponavljao je kao da govori zivom stvoru ciji je vrat pun uglja ljubio i cije su ga ruke nosile kroz uzorane njive..Gledao je u svoje negovane ruke kako menjaju boju u onu koja je bila na ocevom vratu kad se vracao iz rudnika dok je brisao sliku a staklo koje ju je stitilo se jos vise razmazivalo i pravilo nejednake pruge tu gde su Denijevi prsti prolazili.
Oce moj toliko mi nedostajes…Deni je govorio kao da je sam u sobi dok je majka nervozno krsila ruke..

Smestaj su nasli tu blizu al stare komsije ne ugledase..
Sutradan je Deni nasao firmu kojoj dade debelu napojnicu da stan dovedu sto pre u red..

Sine cuvaj pare trebace ti za kucu..govorila je majka dok su u obliznjoj burekdzijskoj radnji doruckovali vruc burek..

Ne brini majko,imace tvoj sin kucu i niko nece moci da ti odredjuje kad ces doci a kad ne..Ziveces sa mnom i mojom porodicom..
Majka ga je gledala al on je s vremena na vreme hvatao njen pogled u kom mu se cinilo da vidi strah..

Nemas se cega bojati…govorio je..
Uvek si bila dobra majka svima nama..
Cutala je..

Majstori su uveliko radili i dan za danom stan je dobijao izgled lepsi od predjasnjeg..Voda i struja su opet bili u funkciji a majka i sin su setali gradom,ozivljavali uspomene a Svetozarevu sliku dali na novo uramljivanje..Da mi je slika cele porodice..rece jednom dok su se spustali Bascarsijom..
Imam ja neke slike u torbi…majka ce..
Posle obilnog Bosanskog lonca vratili su se u stan i on je podseti na slike..Pruzila mu je mali album..
Poceo je da prelistava..Svetozar sa nekom zenom..Svetozar i majka..Zoran i Vesna..Ugleda i svoju sliku iz vremena kad je imao tri -cetiri godine..Sam.Sto je vise gledao slike sve vise je nailazio na slike svakoga sa svakim ,samo je on uvek bio sam ili s drugarima iz ulice.
Oni nisu voleli da se slikaju sa mnom?upita majku..
Eh ,bio si mali i nikad s njima kad su se slikali..
Ma to je bar lako..Spojice fotograf sve slike zajedno i kad oni dodju,opet cemo biti porodica..
Stan je za nepunih desetak dana bio sredjen sa svim sto je najskuplje moglo da se nadje..Golubovi su sebi nasli novu krletku ,ova ovde je oduvek bila njihova..
Nekoliko dana im je trebalo da ubace namestaj,okace zavese i slike..Svako od njih je imao svoj kutak samo da pristignu ostali clanovi..
Srce mu je skakalo u grudima dok su cekali avion iz Amerike..Cuo je svoju zilu kucavicu ocekujuci nasmejana lica svog brata i sestre..
Majka je nervozno hodala gore dole al kad ih ugledase svo vreme bez njih bi obrisano i padose jedni drugima u zagrljaj..
Sestra je bila prava lepotica,guste ,crne kose bas onakve kakvu je imala i njegova majka.
Steta sto ste tako daleko..govorio je Deni dok su oni bili manje pricljivi..
Stan nam je kao slatkis..Sta je tu bilo golubjeg izmeta al sad cete videti kako je sve novo i lepo..Pre toga vas brat vodi na veceru..
Narucio je sve sto su hteli i prihvatise se jela,progovorivsi po koju..Deni je pricao za svo troje jer radost sto su preziveli mu je punila srce svim bojama koje su mirisale na latice ruza..

Podozrivo su merkali stan ,zastase kod oceve slike a onda kod njihove zajednicke..
Ja ne pamtim kad smo se ovako slikali…Zoran ce..
Ja to dao od svih nas da nas spoji fotograf ..
Mi smo porodica..
Cutali su..

Ja sad kad pogledam ovaj stan nekako mi zao da ga prodamo…rece.
Prodacemo ga..Zoran ce..
Vesni trebaju novci da otvori firmu a ja bih neka nova kola uzeo da ne podizem kredit.
Majka nista nije govorila..
Ja bih ipak da ga zadrzimo…opet ce Deni..
Ti se ne pitas…brat ce dok je unosio kofer u sobu koja je bila majcina i Svetozareva..
Kako se ja ne pitam,valjda mogu reci svoje misljenje?…Deni ce sa osecajem da ovde nesto debelo nije u redu..
Ti nemas ovde nikakva prava..Ovo je stan naseg oca..
Valjda i mog..
Ne tvog..
Zar moj otac nije moj otac?
Moj otac nije tvoj otac…brat ce..
Majko sta prica ovaj?
Cutala je..

Ko je onda moj otac? Deni se unese bratu u lice..
To pitaj tvoju majku.
Valjda i tvoju?
Ona nije moja majka vec sestra moje majke koja je ocu uvalila kopilana ,to jest tebe..
Sta sam ja?
Kopilan i to ko zna ciji..
Deniju ruka sama polete..Raspalio je brata posred lica ..Ovaj je bio krupniji od njega al premor od putovanja i ne ocekivani udarac ga strovalise na patos koji je bio pokriven novim tepihom..
Sestra vrisnu i pokusa da pomogne bratu al je Deni odgurnu i izbaci im kofere iz stana..Na kraju i njima naredi da se gube..Zakljuca vrata za njima a onda sede na sofu gledajuci majku..Drhtala je ko list na vetru..
Pricaj! dreknu dok mu je krv kolala a u usima odjekivali bubnjevi koje nikako nije uspevao da smiri..nastavice

se…Jagoda Savic