Ovo je moj bol i secanje.Kako starim ja sve vise marim..Marim za sve one dane kad je moja dusa upijala sve mirise i lepotu koja bi dosla s prolecem..Divna,mala sarena jaja u gnezdu obicno u delu gde se parcele dele …Obicno na strani livade u kojoj je trava kao moja saka puna raspuklog cveca jer stoka tu ne sme ni priviriti Ganjamo je pustopoljinama drzavnim il je progonom teramo do Loparde ,livade u sred Radan planine..Za ta divna planinska prostranstva znaju samo deca iz mog sela i spaseni smo od najezdi stoke koju su ganjali cak iz Magasa..Obicno bi ranije stigli a vracali se uvece kad nas jos nije zakrilio mrak..

Ne bismo ni vecerali jer bi s decom koja su nam bila prve komsije i rod najrodjeniji ,nastala jurnjava i igra zmurki..

On je bio skoro za ceo polazak u skolu stariji od nas..Imao je plavu kovrdzavu kosu i bio siroce izmedju brace i sestara..Otac je otisao odmah posle njegovog rodjenja a majka dovela drugog coveka na imanje..
Reci da mu je zivot bio lak il bar malo lak bilo bi kao reci da Pusta reka tece uzvodno..Ponekad sam ga onako mala smtrala cudakom jer se nije s nikim druzio a svoj svet je gradio snovima..Spavao je u kucici na drvetu u kojoj je bila slama…
Posle silne jurnjave bi seli da se odmorimo ispod njegovog doma a on bi nas kao terao a usput lagano silazio merdevinom i spustao se kraj nas..Zbog njega sam zavolela knjigu jer mu je neko davao knjige i on nam ih kasnije prepricavao..Skoro sva deca bi opet krenula u igru a ja bih sedela kraj njega onako vizljastog,plavokosog izdzikljalog momcica jer on je zanemarivao odlazak dece i nastavljao s prepricavanjem knjiga..Najvise mi se dopala prica,,Malisa iz Koncica”. Meni je ta prica i danas secanje na dete koje zivot nije nimalo mazio.

Nisu ga skolovali jer nije ni bio bitan nikom..
Jedne veceri sam uzalud cekala da se spusti merdevinom dok su negde pevali slavuji il u sumi pisnuo kos..Svici su uveliko obasjavali noc kad sam cula majku da me zove..
Bila sam sedmi razred i uveliko pisala pesme i price za ,,Decje novine.” Sa mnom se ponosio ceo srez Jablanicki..
To ce doktor da bude…govorio je moj cica Milos i to svima i u svim kucama. Hvalili su me oni sto su me voleli a najvise blatili oni moji koji su po pravilu bili krv iza najrodjenije krvi..

Jednog jutra u vreme vikenda ugledah ga u dugackom crnom koznom mantilu i kauboj cizmama..
Stole! viknuh…
Nasmeja se onim jos uvek decackim osmehom..
Ti odrasla..
Ih..
Cujem pises?
Pomalo..
Zbirku ti izdali i to uz pomoc Dobrice?
Jesu….kazem kao da se to dogadja svima..
Ne budi skromna..
Zbog tvojih prica sam zavolela knjigu..
Nasmesi se..
Neces valjda opet otici?
Idem prvom prilikom kad me oteraju..
Ne idi..
Opet se nasmesi..

Imao je onaj razmak izmedju jedinica pa mu je osmeh delovao blago i decje..

Vracali smo se iz skole putem preko Padina kad odnekud ispod Ceraka cusmo glas koji je pevao Safetovu,, Djulzulejku.”Cinilo mi se da je glas koji je odjekivao prostranstvom bio lepsi od Safetovog..Posle nje krenu s drugom sevdalinkom a meni se koza nabrsti kao kad cujes divan zubor vode bistrog potoka..
Lagano se spustao brdom i isao prema nama..Nije prestao da peva..
Tata on lepse peva od Safeta…
Ti znas..
Zamoli ga da ti otpeva nesto pa mi reci dal znam il ne znam?
Stole dodji veceraj s nama…majka ce..
Nisam bas gladan..
Ajd sine nismo se videli nekoliko godina ,red je da dodjes..
Dosao je..Vecerao s nama i posle vecere na tatinu molbu otpevao nekoliko pesama..
Boze dete ,idi snimaj nesto…tata ce…Ti si genije..
Odmahnuo je rukom..
Znala sam ja da ni moje pisanje ni njegova pesma nece otici daleko. Posebno za onaj kristal od glasa bila je cista steta..
Posle sam slusala od ljudi da je isao po seoskim svadbama i molio pevaca da mu dozvoli da otpeva nesto..Postao je legenda u mom kraju..Rat ga je zatekao u Hrvatskoj..
Posle rata vidla sam ga kad su majstori gradili za njega i sestru kucu iz snova..Alkohol mu je obojio beonjace u zuto..
Negde me u dusi steze…Ovakav talenat …ovakva propast..
Pre nekoliko godina je otisao da peva s andjelima..
O Boze ,kakva steta?Bas onakva kao i moje skolske drugarice Slavke koja je bila vrsni odbojkas i moje malene koja je bila vrsni gimnasticar..Cijim stazama hodas Srbijo moja na brdovitom Balkanu? Zasto prozdires svoju decu ,svoje blago koje zavrsi u kalu?
A mene najvise od svega bole secanja i sve zauvek izgubljene prilike..Bio je nas i bio je medju najboljima…I ne samo on..Nas Stole.

Jagoda Savic