Kad se vratio s posla osetio je miris kuvane hrane,sto se retko dogadjalo u njihovoj kuci..Amela je u kucnom ogrtacu spremala salatu za nju i njega dok se na sporetu krckala dolma,mirisala sirnica i jagnjetina…Kosa joj je bila skupljena u rep ,na nogama sobne papuce a tamo u veseraju culo se tiho sistanje masine..
Obicno je on bio majstor rostilja,riba koje je lovio u obliznjoj reci sa najcistijom vodom koju je video posle propasti Juge..Nekad je imao zelju da se napije te vode kao onda kad je bio dete..

Jel danas neki poseban dan ?upitao je dok je ulazio u kuhinju..
Ako ti ne pamtis ja pamtim…rekla je dok je postavljala tanjire od porcelana koje joj je majka poklonila za vencani dar i uvek spominjala kako su doneseni cak iz Praga kad je jednom davno s muzem bila tamo..
Nije ni pokusavao da se seti koji je to dan ,jer je ovaj brak bio na samoj ivici i bilo je pitanje dana kad ce on spakovati svoje kofere..

Tanjiri su ti vrh…rece i ode u kupatilo da se itusira..
Sedeli su sami za stolom..
Deca su vec bila otudjena kao i obicno kad asimilacija uzme svoj danak..Sin je studirao u Londonu a kcer je u Kopenhagenu bila u nekoj privatnoj skoli gde je placala casove glume..Ono nije da nije bila vitka i lepih izrazenih crta lica sa kosom koja je padala u slapovima al on sam nije nikad njenu buducnost video u tim vodama…

Lagano je jeo i nije mogao naci manu nijednom jelu jer se ocito potrudila da sve bude ukusno i lepo na oko..
Pokusavao je da se ukljuci u njeno cavrljanje al ipak pohvali njen trud..
Kad su zavrsili s jelom ona donese tortu ukrasenu bolnickim krevetom i malenom lutkom uvijenom u bele carsafe..
Oseti kako mu se zeludac steze i on se instiktivno uhvati za stomak ,tu gde je rez bio bar jedno dvadesetak centimetara.Nehotice je laktom povukao tanjir koji uz tresak i lomljavu zajedno s casom od vina pade na parket..
Trenutak su gledali u taj nesrecni tanjir koji je pre mnogo godina donesen iz Praga…Uzas je bio koliko na njegovom toliko i na njenom licu..
I ovo si uspeo da upropastis…procedi ona dok joj je lice iz normalne prelazilo u pepeljasto sivu boju..
Lepo mi majka rece da tvoj nivo i nisu ovi tanjiri a ja zapela kao i uvek..
Dosta mi te je..
Skupljala je slomljene delove dok je on cutke posmatrao taj ubrzani korak,prezir koji je godinama bio maskiran njenim licem jer joj je neko nekad rekao da je porodica osnovni povod da bi ostala u braku..
Govorila je sve sto joj padne na pamet,ponavljala sve sto su mu govorili njeni roditelji(posebno otac).Citirala je i decu zbog kojih je godinama kamion bio njegov dom a oni spavali cisti i nahranjeni..
Tad usta sa stola,salvetom obrisa ruke i ode na potkrovlje po kofer..
Dok je silazio stepenicama pogled mu pade na onog nesrecnika koji je umotan u bele carsafe lezao na torti..
Verovatno je tortu pravila il narucila njena majka jer jos uvek nije verovao da bi ta ideja pala Ameli na pamet..Jos jednom baci pogled na onog jadnika koji je krvario ko zna zbog cega i ko zna zbog koga?

Mozes da se pakujes koliko hoces al ces opet na ovo jasle i to sa ovakvim istim tanjirima …rece drzeci jednu povecu krhotinu u ruci..

Dok je izlazio na vrata cu je kako kroz jecaj ponavlja,,Hrela sam da opet bude sve kao pre.”

Jebo tanjire iz Praga i zivot koji to nije…procedi sebi u bradu okrecuci volan..
Nije ni jednom bacio pogled ka kuci u kojoj je ulozio svu nadu i zelju da konacno bude svoj ne sluteci da ce sve biti isto..
Pozva sina.Stize mu samo poruka ,,na predavanju sam.”Kcerki odzvoni telefon ..Verovatno je i ona bila na predavanju il na daskama koje ce biti njena buducnost..Dok se udaljavao od svega znao je da ce uvek biti uz njih al da njegova buducnost sad pocinje..Odjednom oseti slobodu onako kao nekad dok je trcao pustopoljinama i pruzao ruke ka coveku koji ga je covekom napravio…Nastavice se…Jagoda Savic