Uvek sam zurio kod Bobine kuce ,uvek u isto vreme,isti minut..Zurio sam da je bar koji minut duze gledam il zurim u pravcu iz kog ce naici s drugaricama,lepa ,vesela,crnokosa gazela..Smejala se glasno dok su joj zelene oci iskrile od mladosti a usne rumenele od neljubljenja.Bacila bi nezainteresovan pogled prema nama starijim decacima i utonula u svoje mastarije iz kojih bi cuo samo po koju rec,ja vec momak koji bi da voli,zeli i ona koja jos uvek u knjigama trazi ljubav koja je vec buktala u meni..Nekad sam razmisljao i da uzalud ovde tracim vreme jer izabranica mog srca nije ni pogled bacila u mom pravcu..
Onda sam rekao njenoj drugarici sve..
Bila je nedelja a ja mlad i zaljubljen..
Pricao sam joj bez zastoja da ne pogubim niti,da ne prestanem jer vise nikad necu o tom progovoriti..
Kako da joj kazem?pita me i vidim otpor koji moram nekako navuci na svoju vodu..
U ponedeljak sam drhtao pomislivsi na odbijanje,na prkos u onim zelenim ocima,na moju propast al opet sam pozurio do Bobine kuce gde staje autobus a ona kao po obicaju propusti sve i udje poslednja..
Naslonjen na kameni zid zurio sam u nju al ne uspeh da uhvatim njen pogled..
Nisi joj rekla…
Jesam..
Rekla je kad si toliko dobar da te za sebe uzmem..Ceo dan rec nismo vise izustile jedna drugoj..

Nadjoh je u skolskoj biblioteci..
Ustuknu kad me ugleda drzeci u rukama bar desetak knjiga..
Ne plasi se …rekoh tek da nesto kazem..
Ja se ne plasim nikog …rece i brzo krenu prema vratima..Crna kosa padala joj je niz ledja a haljina pokrivala gleznjeve nogu..
Jos je mirisala na mleko,na jagnje koje trazi spas u majcinom krilu..
Nekakva tuga mi obuze dusu i ja izadjoh za njom al ona je vec zurila prema skoli..
Volim te..prosaptah poluglasno…
Nije se okrenula,samo ubrza korak..
Prolazili su meseci a ja sam uporno stajao oslonjen na kamenu ogradu Bobine kuce..
Uporno je izbegavala moj pogled..
Jednom me obasja sunce al samo na tren..
Posmatrala me sakrivena iza ledja drugarice iz njenog kraja..
Brzo spusti pogled sva rumena od lopovluka u kom sam je uhvatio.
Sad nije cekala da udje zadnja…Medju prvima udje i sede do prozora bas meni pred ocima..Pogleda me ravno u oci..Ne videh ni osudu ni prezir,vec samo pogled u kom ugledah svoj lik i postah manji od sebe..Gledala je i onda dok mi nije zamakla iz vidokruga…
Mozda,mozda…ponavljao sam..

Veceras slave drugarsko vece….rece mi moj drug Zoca..
Moja komsinica a njena drugarica mi ne rece nista..
Nece da se njoj zameri..
Vec je uveliko trestala muzika kad se na vratima skole pojavismo ja i Zoran,rizikujuci da ce nas nastavnici izbaciti..
Nastavnik Bosko nam pokaza rukom da udjemo..
Nije sto smo bili stariji al smo uvek bili primer u toj istoj skoli..
Ugledah je kako nespretno pokusava da odigra ples s momcicem iz njenog razreda..
Sacekah trenutak..
Demis Ruossos i Forever and ever..
Pridjoh i pruzih joj ruku…Oklevala je trenutak a onda i ona meni pruzi svoju..Osetih kako joj se telo zateze kao struna…Opusti se Malena moja…prosaptah i ona lagano poce da prati moje korake…Spustih joj ruku na struk i osetih kako joj telo podrhtava,,,Drugom rukom joj dotakoh pramenove guste crne kose dok su joj u onim predivnim ocima igrale iskre srne uhvacene u begu..
Nisam likovao,nisam bio ponosan na sebe sto u rukama drzim moju najvecu ceznju..Osecao sam pocetak neceg sto ce izrasti u nesto za sva vremena..
Znam da jeste jer bdim nad njom, jer sam tebi trebao Boze..
Gledam je kako kroz zivot nosi svu tugu ovog sveta jer si nam uzeo minute,sate i dane i to onda kad je pupoljak lagano prerastao u cvet..Tu sam jos uvek osecajuci miris njene crne kose i pogled najlepsih ociju iz kojih je iskrila ljubav.Znam da uvek zaplace kad vidi tvoj lik jer zna da me cuvas tu na levoj strani bas kao i ona..
Forever and ever… Jagoda Savic