Ponekad se dusa razlije kao kap vode na dlanu..Stoji tu dok ne zamahnes rukom i odbije se od tvog lica il lica onogko ti je najblizi..
Ponekad shvatis da svi vozovi u kojima si ne idu u pravom smeru iako godinama odolevas znajuci sve to..
Iz ovog voza u kom je sada slutio je da ce na prvoj krivini izaci al u onom u kom se se vozio celog svog detinjstva i mladosti nije ni slutio da ce..

Rat je uveliko prestao..Svaka strana je oplakivala svoje i s godinama shvatala da je rat jedno zlo koje odnosi ono najbolje a to je mladost..povratka nema..Brat je sa sestrom otisao uz pomoc UNHAC-era u Ameriku a on je kao postradali vojnik dobio s majkom vizu za Svicu..Dok je jos bio u bolnici dolazili su domoljubi da provere dal` bi njegov oporavak mogao da ga vrati ponovo pred puscane cevi..Doktor je izricito zahtevao da se ne makne iz bolnice jer su rane jos sveze..Majka je cekala kad ce njen zahtev biti odobren da otputuju..Oteglo se to ko gladna godina a svakim danom je po neka njuska njusila plen kog ce staviti u prvom redu..
Poslao je po medicinskoj sestri majci poruku da pogura to jer ako ga opet vrate ,bela dana vise videti nece..Noga mu je bila najveci spas trenutno al njima ne treba mnogo da pronjuskaju i da njegovo ime ne stoji kao stit kao sto je to bilo ovde u bolnici..Sta je majka uradila nije znao al ne prodjose ni dva dana sestra mu tutnu u ruke pisamce…
Sine putujemo u petak..Izvuci sebe nekako iz bolnice..
Petak….ponavljao je u sebi.
Danas je sreda i to vece..
Sutra moram napustiti bolnicu..
Razmisljao je dal da rizikuje i kaze doktoru al mu je nesto govorilo da je bolje da ne talasa..Celu noc nije spavao..
Da se ponekad stvari same nameste nije bas nesto verovao..
Za Svicu mu je bila potrebna otpusna lista i istorija njegove povrede jer sve ovo je moglo da se zakomplikuje ako ne nastavi lecenje..
Ujutru za vreme vizite u njegovu sobu upade Dino..Srdacno pozdravi doktora i svo osoblje koje je bilo tu i cvrsto zagrli svoju najmiliju zrtvu u ovom prokletom ratu..Na sebi je imao drugaciju uniformu tako da ga doktor samo ljubazno pozdravi bez gundjanja sto je usao kad mu vreme nije..
Kad ostase sami Deni mu pokaza pisamce od majke i on ugleda prvo tugu u Dinovim ocima a onda mu lice zasija od radosti…
Doslo je vreme da iskajem greh ,zar ne? …rece i krenu rekavsi mu da saceka.
Posle dobrih sat vremena vrati se..
Sredjeno..Idete sanitetom sa svom pratecom dokumentacijom..
A mama?
Ide i ona al sa drugim imenom..Bice tvoj pratioc..
O hvala ti Boze…izusti Deni..
Nisam ja Bog ,iako umalo da te posaljem njemu…pokusa da se nasali.
Denijevo lice nije moglo da obuzda osmeh i nadu da ce svi uzasi koje su njegove oci videle i dusa prezivela ostati daleko iza…
Unapredjen sam,zar ne vidis?Dino ce a onda krenu da mu prica o bitkama gde je jurisao i ….oni su me konacno videli…hvalio se al Deniju je to bilo samo produzenje kosmara koji mu nocu nisu davali san na oci..
Pokusavao je da mu cestita al mu srce nije delilo radost nekog ko se odusevljavao ubivstvom bilo kog..
Dino je ostao s njim jos dugo iako je Deni silno zeleo da bude sam i da sanjari o sutrasnjem danu..

Ujutru je sanitet dosao po njega..Majka je stajala sa kosom skupljenom u rep i torbom u kojoj su verovatno bile njene i Denijeve stvari..
Gospodjo Ana …obrati joj se vozac saniteta.
Deni je pogleda ispod oka i zahvali u sebi Dinu koji je na sve mislio..
Stavicu jastuk u vase krilo da bi njemu bilo udobnije a vi dal `cete moci izdrzati,dug je put?
Naravno da cu izdrzati..odlucno ce ,,gospodja Ana.”
Mogao je on i da sedi al je Dino sredio s doktorom da se usput lakse prebrode sve prepreke..

Posle mnogosatne voznje i majcine upornosti da izdrzi njegovu glavu u svom krilu stigli su ispred bolnice u Svajcarskoj..
Dok su ga peli na kolica mahao je majci koju je vozac saniteta odvezao u centar za izbeglice…
Svico ,sreco i nesreco moja…Dobro ti dosao ja i moja mater..ponavljao je u sebi dok su ga smestali u posebnu sobu gde je imao televizor ,dve sestre koje dezuraju i kupatilo samo za sebe..

Jagoda Savic…. nastavice se