Nisi skrivijo ni Bogu ni ljudim, a oni jopet kunu: “Ajde, kenjče jedan!” Kraj asvalta bi sta, glavu pokunjijo, uši poćulijo, i, ni makac… Undan su te tukli matrakom, i psovali, a ti šutiš… Uz družicu magaricu najviše si reva. Za nju si letijo, zube pokaza, i tovar privrnijo. S njon si jasenovu koru gulja, na Krčiću travke ožulja, pa se na Stožeru valja, obaša Međine i Mrke stine. I, sritan bijo! Pa, jopet tovar nosijo i šutijo…. I nisi posidijo, jer, bolan, pa rođen si ko Sivonja!

Desilo se to u jednom za mene veoma bolnom trenutku.Znate oni trenutci kada ti bas nista ne ide.Budes primoran da das otkaz iako nisi kriv dozivis izdaju od najblizih ljudi shvatis da si sam i da ti se svijet rusi.U tom trenutku ti nije nidocega samo bi se zatvorio u 4 zida plakao srce bi ti kao ledenica pucalo.Nakon jednog takvog perioda svaka sitnica koja bi ti izmamila osmijeh znacila bi mnogo.Razvesele mene oni ljudi za koje nikada nisam sumnjala da ce biti moja snaga.Podignem se ja i odlucim da prosetam do grada da razgledam malo po gradu.Odem do jednog trznog centra i tamo se zadrzim.Naidjem tamo na par stvari koje mi i nisu trebale,al eto kupi ih.Medju tim stvarima je bila i jedna narukvica koja nije bila vredna toliko,ali mi se svidjela.Dodjem ja na kasu i na toj kasi ima vise pultova.Mene dopadne jedan decko koji je imao bradu,crn visok…Pogledam ja njega u oci i osjetim ja da ce mene nesto tu snaci sa njim.Sarmira on mene ali ja sada cekam samo da otkrijem o cemu se tu radi Ili ce mi nesto vise naplatiti ili ce mi nesto uzeti.Pogledam ja racun na racunu sve regularno.Kako je on pakovao stvari ugledala sam da je otvorio ladicu ispod pulta i u nju je gurnuo narukvicu.Ja sam tada to vidjela,ali sam ga svjesno pustila da me pokrade.Ja zivim za ljubav i u tom trenutku mi je naumpalo mozda se tek zaposlio,a djevojka mu ima rodjendan…svasta sam ja tu pomislila.Dodjem kuci i kontam u sebi to ce sve narod pozlatiti,necu ja da budem ta da ga nosim na dusi,jer nema posla.Znam ja vrlo dobro kako je neimati posao.Dodem ponovno vise puta tamo i njega nema vise.Netko ga je vec prijavio.Zasto ovo pisem.Ljudi misle da su dobri ljudi glupi i da oni nista ne vide.Vide sve ali te puste.Tako sam i ja njega pustila,jer mu je trebalo.Da nije ne bi uzeo.Ono sto meni godinama smeta kod moje porodice,jer sam ja davala drugima i kada nisam ja imala,ali bi podijelila to sto bi u tom trenutku imala.Uvijek bi mi govorili da sam glupa ili luda sto dajem.Ono sto vam ljudi uzmu to cete dobiti nazad kad tad.Ja sam tu narukvicu oprostila jer sam je na drugaciji nacin posmatrala.Ja tu situaciju nisam nikada i nikome ispricala.To niko nije znao.Sjela sam nedugo poslije tog dogadjaja sa djevojcicama od seke svoje.Tom prilikom su one otisle sa mojim muzem i mozete misliti sta sam dobila na poklon.Narukvicu slicnu onoj koju sam njemu oprostila samo u drugoj boji.Dobre ljude dragi Bog cuva bez obzira koliko jedan covjek slomljen i iznevjeren od ljudi bio.Uvijek i iznova ce zrake sunceve svjetlosti da obasjaju takve ljude,jer ono sto oni daju ovom svijetu se ne moze ni objasniti ni shvatiti.Dobar covjek gleda na stvari drugacijim ocima,a ljudi koji su slijepi pomisle da si glup,niti si glup niti si lud nego znas kako funkcionisu Boziji zakoni.S toga cijenite oko sebe dobre ljude oni ce se napraviti glupim kako vam ne bi povredili osjecaje,kada takve ljude pitate da li su sta vidjeli izmislit ce nesto kako bi vi pomislili da su ludi…nisu ludi,a ni glupi samo su DOBRI LJUDI.